Mystery Blogger Award #2

mysterybloggerdronstad

PRAVILA

1 – Podelite logo Mystery nagrade u naslovu posta.
2 – Ne zaboravite da podelite pravila.
3 – Budite ljubazni i zahvalite onome ko vas je nominovao. Običaj je podeliti link, ali neću se buniti ako bude čokolada.
4 – Recite svojim čitaocima tri stvari o sebi.
5 – Odgovorite na postavljena pitanja.
6 – Slobodno iznenadite i nominujte 10 do 20 drugara blogera i obavestite ih.
7 – Postavite drugarima pet pitanja. Nije nužno biti ozbiljan. I ne postoje glupa pitanja.
8 – I za kraj malo samoreklame, podelite link do svog najboljeg posta/postova. Budite skromni, kažu da je to neka vrsta vrline.

ZAHVALNICA

Zahvaljujem se nihilista073 na nominaciji. To je dobar znak da se nekom dopada ono što radiš, ono što voliš da radiš, a nemaš baš toliko vremena koliko bi želeo da posvetiš tom tihom izdisaju iz sebe, pisanju.

Pogled & Ništa

PREGRŠT STVARI O MENI

Bavim se ugostiteljstvom, gastronomijom. Imam svoj restorančić u blizini Dunava. On spada u velike potrošače energije, nerava i vremena, ali ljubav prema istom, svede sve te troškove na dobitak. Majka sam  dva muška deteta u razvitku, domaćica, žena, drugarica, sledbenica svoje ženske taštine. Pišem, slikam, nenaviknuta na godine koje sam nabila pod sebe, pod sedlo nezajažljivog vremena.

ODGOVORI NA PITANJA:

  1. Probaj da mi pojasniš svoj odnos prema hrani i piću. Smatram da to mnogo govori o čoveku. Da li bi sebe ubrojala/ubrojao u hedoniste i sladokusce ili u zagovornike i sledbenike zdrave ishrane? – Moj odnos prema piću je suptilniji nego odnos prema hrani. Volim da se družim sa čašom vina, pa i kada sam sama. Uz knjigu, film ili pisanje,  donosi pravi užitak.
  2. Da li blogovanje vidiš kao eventualni put do ličnog uspeha i afirmacije?  – Blogovanje shvatam kao vazduh, udah, izdah, ventil.
  3. U čemu pronalaziš motivaciju? Šta je ono što ti daje snagu? – Motivaciju pronalazim u  slici, Mesecu, Svemiru,  u sebi, u oku, muzici,  reči, ljubavi.
  4. Nasumice, bez mnogo razmišljanja, pobroj pet događaja koji su presudno odredili tebe kao osobu ili tvoj dosadašnji životni put. Ili ih ima više? – Rođenje, ljubav, rođenje dece, gubitak oca.
  5. Tvoj odnos prema političkim aspektima stvarnosti u kojoj živimo? Izaberi bilo koji fenomen/simptom aktuelnog civilizacijkskog trenutka (‘politička korektnost’, ‘globalno zagrevanje i kapitalizam’, ‘uskrsnuće levice u vidu NVO’, ‘konzumerski mentalitet i estetika’) i izrazi svoj stav o tome, kratko i parolaški. Tipa: ‘Puca mi prsluk za političku korektnost!’ Naravno, da je stvarno tako, prsluk se ne bi ni pominjao…  -Politička korektnost me užasava, estetika me plaši, konzumerski mentalitet, bešte noge….

NOMINACIJE

Nominujem one koje volim da čitam, a to su:

Eh, taj Pixel mi uvek ulepša dan.

Rado zalazim u Stanimirove tišine, tamo ćutimo zajedno.

Sa Danijelom je svaki talas nasmejan.

Volela bih da pišem kao Ljilja!

Sviđa mi se taj čudesan svet, Horheov.

Putešestvijem kroz ovaj blog oplemenila sam izraz  stihovanja i pripovedanja.

NEKOLICINA PITANJA

  1. Koji je tvoj omiljeni pisac? A, delo?
  2. Kakva očekivanja imaš  od bloga?
  3. U čemu pronalaziš motivaciju? Šta je ono što ti daje snagu?
  4. Ko je imao presudan uticaj na tebe kao ličnost?

Najdraža muzika

 

PROSTOR ZA REKLAMU:

…………. 

Advertisements

Moja pesma

O, nebo plavo, čeljad sveta si iznedrilo.

Budi tu i sutra, progutaj sva crnila zemlje

Mošti predaka sanjaju, utišaj besne gromove,

ne budi decu što rođena nisu, probudi rođene!

O Sunce zlatno, ugrej nemoćne udove,

raspi zlatne granule, osladi crvene maline,

u oko zemaljsko udeni svetlo svoje raskoši.

O zemljo sveta, zemljo u krvi prezrena, 

rađaj jauke od cvetova i urlike od lepote,

porodi ljubav, ojačaj nadu, zaboravi strahote

i sanjaj, debele i plave snove kćeri svoje. 

20690249_661163747421807_6488632215100641397_o

Fotografija: Aleksandar Milutinović

Ako me neko traži, nisam tu

Jedva sam se odgegala do kuće. Po mojoj slobodnoj proceni, koja i nije tako znalačka,  to je celih 200 metara. Noge su me pekle, bridele, bile su teške kao da sam ponela na leđima svojih pedeset i pet godina. Čuj mene ‘kao’, nego šta sam!?  Taj teret, doslovce, nosim na stopalima dužine 24,5 cm. Malo li je?  Veče sam provela u zanosu različitih ritmova, od Cool & the Gang do Štrausa mlađeg, ‘Na lepom plavom Dunavu’, valcer koji tradicionalno, mi, novosađani, igramo u ponoć. Jelo se, pilo, prepričavale dogodovštine iz proteklog vremena, uz prijatelje odvajkada. Ima li nešto lepše?

I tako, gegala sam se kući kao prava mala gospoja, pevušeći ” Kuda ideš, Nikola, Nikola”, maštajući da se stropoštam u krevet i probudim tačno pred bečki koncert, skuvam kafu, i  iz kreveta uživam uz milozvuke simfonijske elite.

Kao što sam pretpostavila, nemoguća misija je sprovesti svoje želje u javu,  jer se uvek pojavi neko ‘ali’.  I ne samo ‘ali’, već i ‘šta ako’, ‘mene niko ne voli’, ” Gde sam pogrešila”, ”zašto baš ja” i bla, bla, koješta, da ne nabrajam. Stariji sin je došao kući sa dnevne žurke, od jutros, sve sa crnim mačetom koje je pokupio negde na ulici. Od mlađeg, ni traga ni glasa. Kroz kuhinju kao da je prošao tornado. Istopljeno postolje od grejača za vodu je još uvek širilo miomiris zagorele plastike. Sa ringle je to prilično zahtevno skinuti,  ‘neko’ se, vidim, poslužio varjačom. Eno je u đubretu! Stavila sam rukavice i  prerondala po kanti moleći se nebesima da ne pronađem nešto što ne treba. Naišla sam samo na limenke  energetskih pića koja su zabranjena u našem porodičnom gnezdu. Energija je u nama, nisu nam potrebni stimulansi,  osim ponekad, naš dobri stari drug, alkohol.

Prestala sam da pevušim onu krušedolsku i prešla na borbene pesme: ”Po šumama i gooorama, Konjuh planino, U tunelu usred mraka ”. ”- A, da popijem još jedan viski, ili da pređem na Demetrin”- prostrujalo mi je kroz glavu. Sutra ću sve srediti!

Najtiše jutro, kao da ceo univerzum spava. Svi osim mene!  Oko pola osam, pozovem mlađeg sina, ne javlja se, ne javlja se i ne javlja se. Odjezdim brzinom munje na sajt 021, gde pročitam da novosadski portal  piše:

” U novogodišnjoj noći povređeno više mladih u tučnjavama i saobraćajnim nesrećama”. Srećom, stiže poruka: Ćao mama, ja zaspo (bez A), eo(bez V) dolazim.

Ajd’ i to da prođe, malo mi je lakše, al’ nema mira dok ga ne vidim. Ćamim, ćućim, ćekajući, ali, avaj. Nit’ pisma nit’ razglednice. Mislim, da je krenuo iz Beograda, stigao bi, ali i ne znam gde je on to spavO sa svojih šesnaest. Pokušavam ponovo  da zovem: ‘Mobilni pretplatnik nije trenutno dostupan’.

I tako ti ja, ipak, popijem Demetrin, misleći da li da zovem policiju ili hitnu pomoć da me preveze do psihijatrije, za svaki slučaj da ne porazbijam sve u kući ili naopako pobacam kroz prozor. Bolje da mi zašiju rukave, nego posle da se kajem. Ipak, plavičasta pilula je obavila svoj deo posla.  Oko jedanaest, kada se pojavilo moje dete na vratima, smireno sam ga pogledala i umilnim glasom  prosiktala da je smrljivac i teških nogu odšetala sa psom niz ulicu. Nadam se da neću stati u govno kakve sam sreće.

Ako me neko traži, nisam kod kuće, da znate, a koncert ću gledati dogodine.

Srećna Nova!

source.gif

 

 

Danas

Svet je danas izgubio boje
Dobio je koji urlik više
Nasmejao se mrtvom nebu
Zaludeo dve naivne zvezde
zario mamuze u sapi ranjenih godina
Neka krvare
Neka bole kao rana pod sedlom debelog konjanika
Neka pate generacije protutnjalog vremena
Laž je danas ozakonjena
Pamet se povukla u ćošak
Zarila svoje lepo lice
U ogromne atribute ženstvenosti
stvorene veštom rukom hirurga
Boli rez i rezultat.
Boli ožiljak.
Boli smisao
I besmisao
Gmiže milion gladnih crva ovim utorkom il’ sredom.
Milost se umorila.

meade

 

Fotografiju sam slikala mobilnim telefonom kroz objektiv svog teleskopa.

Hmmm, baš volim Mesec!

Dragi, daj još jednom

Nisam znala da postojiš, dragi 
Nisam živela dane,
noći sam preživela
U jutrima strahovala

Nisam znala da postojiš, dragi
Godine sam brojala,
decenije preskočila
Radovala se nepoznatim ljudima

Nisam znala da postojiš, dragi
Ljubila sam poznata lica,
ljubila i gubila
uporno ispraćala vozove

Nisam znala da postojiš, dragi
Obnaži mi dragost svoju
pokloni mi miris čekanja
ogrni me purpurom vremena

Nisam znala da postojiš, dragi
obrni još jednom ploču
odigrajmo naš ples
probudi me ovog kišnog dana

 

09f9cf755b9e931c616ab55107da3650

Pričam ti priču

Možda 🙂

U mesečevom gnezdu i druge priče sa srebrne staze

Šta da radim, možda da spavam, vozim bicikl ili sanjam. Možda da sednem na Mesec i otisnem se Kumovom slamom? Kumeeee, šta kažeš? Stotine ‘možda’ se množe i mogućnosti postaju sasvim izvesne, pa čak i komične. Pre sam govorila da  neke stvari ne mogu da mi se dese, a ako se dese, ne mogu da se ponove, pa sam pojela ‘vanceGo’ ‘Mai dire mai’, kažu komšije. I te kako su u pravu! Nikada ne reci Nikad, jer će te isto to ‘Nikad’ strefiti iza prvog ćoška. A tek ono ‘ Nikad više’!

Sada znam da je sve moguće, pa čak i sedeti na Mesecu. Sedela sam na njemu nekoliko puta. Jednom je to bilo u podrumu, to mi je najdraže. Opkoračila sam ga, podigla haljinu i ugnjezdila ga ispod sebe. Svirala je neka dobra muzika, a njegove oči (mislim na Mesec) su se caklile kao zvezde. Možda je bio pijan…

View original post 127 more words

Vilenjak Patrik i njegovih 7 krigli

When I die Dublin will be written in my heart.
Džejms Džojs

 Zaboravni vilenjak nije zalio dva mala kaktusa
koja je dobio nekog oktobra, možda marta
ili nekog dana godine preobraženja iz žabe u princa,
Prvom kriglom zalio je nepce
prognao  mirise moje žensvenosti
Drugom je oduvao reči kojima se magijski služio u doba zlih vetrova
Pretili su da nanesu sav pesak sa dunavske obale na moje kapke,
ali, ne, nisu uspeli, tu se pojavila čarolija koja je poništila tužna slepila
Hvala mu na toj žrtvi!
Ostalo je samo smaragdno kamenje na mojim obrazima,
u uglovima očiju,
na mestima izloženim samo njegovom pogledu.
Trećom kriglom je zalio uspomene na letnje nebo
i malu kometu ledenog repa
koja se redovno gubila tumarajući mlečnom stazom.
Četvrta krigla obrisala je ostatke sitnih pažnji na noćnoj sceni između Dablina i Džojsa, Templ bara i mirisa reke Lifi
Peta je načela čula, otupila želje za mene, Anu Liviju,
Pretvorila me je u bronzu njegovog imena, pogleda i libida preraslog u čežnju,
dobro, ‘ajde, u iluziju!
Ah, šesta krigla se nadvila nad alter egom Leopolda Bluma kao Ofelija nad Irskom.
Patrik je ostao sa sedmom pintom piva 
Ispio je jebeno sam
Vilenjak se cerio nad njegovom glavom, sa četiri lista među zubima
kaskajući stazom, u pravcu preklanog Sunca
A ja, ja sam i dalje zurila u mesečevu svetlost diveći se njegovom dolasku,
rađanju, iz dubine, iza brega i zamišljala nasmejanog zelenog patuljka,
među svojim nogama.
21740460_926568537494739_567844315870729137_n
 

 

London

Muškarac se probudio,
opajao prašinu sa svog cilindra,
krenuo niz ulicu, u nepoznato.
Ljubav nije njegov adut, zašto bi lagao?!
Protresao je nogavice,
iscedio dve, tri kovanice iz bušnih džepova
uz litrenjak, zapevao.
Magla se podigla.
 
Žena se trgla iz sna.
‘Ah, kako sam usamljena’- pomisli,
i istrča u polumrak.
Pod uličnom rasvetom ugleda pripitog prolaznika
Razvratno mu ponudi telo.
On je mrko pogleda i prozbori:
‘Idi bestraga, evo ti par penija
ne ljubim jeftine žene’
 
‘Čekaj, ne ostavljaj me, možda se ljubav pod cilindrom skrila’
– zavapila je,
 te pohlepno pokupila bakarne novčiće
osmehnuvši se, sa visine,  kralju Džordžu
london_street_by_nkabuto-d5lw1tb

Badem ili judino drvo

Ljubav je prosuto mastilo na papiru,

noćni lavež psa u malom smrdljivom dvorištu,

oljuštena kapija sa samo jednom šarkom na vratima.

Uzalud prosipaš ustajale reči

Zemlja će ispovraćati  sve bljuvotine

Beton iskrvariti od beživotnih slova

Ne nasedam više na smutljivce 

Ne kupam se u žabokrečini

Pokupila sam svako zrnce soli sa oznojanih čežnji

Kažem ti, da znaš,

Od njih sam napravila uže 

debelo poput laži koje mi serviraš svakodnevno, umesto doručka,

umesto svakog obroka ja gutam gorku so

i povlačim vodu za sobom

Ma, neka odu sve besmislice u zaborav

Bežite mi s očiju da vas ne zakopam u sve Danteove krugove

Bežite i ne osvrćite se demoni naše neizvesnosti

Zažmuriću i čekati da me uspava tišina,

da me uljuljka strast rođena iz ko zna čega, i zbog čega.

Ne oklevam!  

Ipak ti neću oprostiti  popucale krvne sudove

i nerve rastegnute kao paučina po horizontu

oprostiću ti sve jahače usranog vremena,

raskorak i ćorsokak u koji si me utamničio. 

Uže me neće pomaziti po vratu

mada grli lepše od svakog tvog dodira,

Potražićeš milost na drugom mestu,

a niko, osim mene, našu  tajnu neće znati 

Pakleno je ime tvoje,  prijatelju, ali mami da ti se ponovo dam. 

20597012_1729185017110862_558955968121744279_n